Карпатьскороусьскъ ѩꙁꙑкъ: Difference between revisions
Content deleted Content added
ОйЛ (бєсѣда | добродѣꙗниꙗ) No edit summary |
Блазны исправихъ. |
||
Line 1: | Line 1: | ||
'''Карпатьско-роусьскъ ѩзыкъ''' (карпатьско-роусьскы: ''Руськый/Русинськый язык (бесіда)'') въсточьнословѣньска извода словѣньска дрѣвесе ѩзыкъ ѥсть. [[Древл҄ьн҄ь роусьскъ ѩзыкъ| |
'''Карпатьско-роусьскъ ѩзыкъ''' (карпатьско-роусьскы: ''Руськый/Русинськый язык (бесіда)'') въсточьнословѣньска извода словѣньска дрѣвесе ѩзыкъ ѥсть. [[Древл҄ьн҄ь роусьскъ ѩзыкъ|Древл҄ьнꙗѥго роусьскаѥго ѩзыка]] сыновл҄ии ѩзыкъ ѥсть, из ѥго же [[Оукраиньскъ ѩзыкъ|оукраиньскъ]], [[роусьскъ ѩзыкъ|роусьскъ]] и [[Бѣлороусьскъ ѩзыкъ|бѣлороусьскъ]] ѩзъци ишьли сѫтъ. Глаголѭщь людии 600 тысѫщь сѫтъ. Мъноѕи дїалекти сѫтъ, комоужьдо своꙗ правопись, грамматїка и леѯїко сѫтъ. [[словѣньскъ ѩзыкъ|Словѣньскы]] назъванъ «карпатьскыимь» ѥстъ, да бѣжали бѫ о съмѣшениꙗ съ [[роусьскъ ѩзыкъ|роусьскомь ѩзыкомь]]. |
||
== Карпатьско-роусьска азъбоукы == |
== Карпатьско-роусьска азъбоукы == |
||
Боукъвъ рѧдъ казанъ съгласьно съ карпатьско-роусьскаѥго ѩзыка оукраиньскомь изводомь ѥстъ. |
|||
<div style="margin: 4px;padding: 4px;width:40%;border:solid #999 1px;background:#F8F8F8;margin:0.5em auto; text-align: center;"> |
<div style="margin: 4px;padding: 4px;width:40%;border:solid #999 1px;background:#F8F8F8;margin:0.5em auto; text-align: center;"> |
||
Аа Бб Вв Гг Ґґ Дд Ее Єє Ёё Жж Зз Ии Ii Її Йй Кк Лл Мм Нн Оо Пп Рр Сс Тт Уу Фф Хх Цц Чч Шш Щщ ъ Ыы ь (Ѣѣ)<ref name="">Боукы по [[ |
Аа Бб Вв Гг Ґґ Дд Ее Єє Ёё Жж Зз Ии Ii Її Йй Кк Лл Мм Нн Оо Пп Рр Сс Тт Уу Фф Хх Цц Чч Шш Щщ ъ Ыы ь (Ѣѣ)<ref name="">Боукы по [[Вътора Свѣтьна Воина|Въторѣ Свѣтьнѣ Воинѣ]] изнесенаꙗ из азъбоукъве ѥстъ.</ref> Юю Яя |
||
</div> |
</div> |
||
<references /> |
<references /> |
обраꙁъ отъ 06:30, фєвроуарїꙗ 26 числа, 2008
Карпатьско-роусьскъ ѩзыкъ (карпатьско-роусьскы: Руськый/Русинськый язык (бесіда)) въсточьнословѣньска извода словѣньска дрѣвесе ѩзыкъ ѥсть. Древл҄ьнꙗѥго роусьскаѥго ѩзыка сыновл҄ии ѩзыкъ ѥсть, из ѥго же оукраиньскъ, роусьскъ и бѣлороусьскъ ѩзъци ишьли сѫтъ. Глаголѭщь людии 600 тысѫщь сѫтъ. Мъноѕи дїалекти сѫтъ, комоужьдо своꙗ правопись, грамматїка и леѯїко сѫтъ. Словѣньскы назъванъ «карпатьскыимь» ѥстъ, да бѣжали бѫ о съмѣшениꙗ съ роусьскомь ѩзыкомь.
Карпатьско-роусьска азъбоукы
Боукъвъ рѧдъ казанъ съгласьно съ карпатьско-роусьскаѥго ѩзыка оукраиньскомь изводомь ѥстъ.
Аа Бб Вв Гг Ґґ Дд Ее Єє Ёё Жж Зз Ии Ii Її Йй Кк Лл Мм Нн Оо Пп Рр Сс Тт Уу Фф Хх Цц Чч Шш Щщ ъ Ыы ь (Ѣѣ)[1] Юю Яя
- ↑ Боукы по Въторѣ Свѣтьнѣ Воинѣ изнесенаꙗ из азъбоукъве ѥстъ.