Карпатьскороусьскъ ѩꙁꙑкъ: Difference between revisions
Content deleted Content added
ОйЛ (бєсѣда | добродѣꙗниꙗ) м҃л образьць |
Блазны и речени исправихъ. |
||
Line 1: | Line 1: | ||
'''Карпатьско-рѹсьскъ ѩзыкъ''' (карпатьско-рѹсьскы: ''Руськый/Русинськый язык (бесіда)'') въсточьнословѣньска извода словѣньска дрѣвесе ѩзыкъ ѥсть. |
'''Карпатьско-рѹсьскъ ѩзыкъ''' (карпатьско-рѹсьскы: ''Руськый/Русинськый язык (бесіда)'') въсточьнословѣньска извода словѣньска дрѣвесе ѩзыкъ ѥсть. [[Древл҄ьн҄ь рѹсьскъ ѩзыкъ|Древл҄ьнѥго рѹсьскаѥго ѩзыка]] сыновл҄ии ѩзыкъ ѥсть, из ѥго же [[Ѹкраиньскъ ѩзыкъ|ѹкраиньскъ]], [[рѹсьскъ ѩзыкъ|рѹсьскъ]] и [[Бѣлорѹсьскъ ѩзыкъ|бѣлорѹсьскъ]] ѩзъци ишьли сѫтъ. Глаголѭщь людии 600 тысѧщь сѫтъ. Мъноѕи дїалекти сѫтъ, комѹжьдо сво правопись, грамматїка и леѯїко сѫтъ. [[словѣньскъ ѩзыкъ|Словѣньскы]] назъванъ «карпатьскыимь» ѥстъ, да бѣжали бѫ о съмѣшени съ [[рѹсьскъ ѩзыкъ|рѹсьскомь ѩзыкомь]]. |
||
== Карпатьско-рѹсьска азъбѹкы == |
== Карпатьско-рѹсьска азъбѹкы == |
||
Бѹкъвъ рѧдъ |
Бѹкъвъ рѧдъ казанъ съгласьно съ карпатьско-рѹсьскаѥго ѩзыка ѹкраиньскомь изводомь ѥстъ. |
||
<div style="margin: 4px;padding: 4px;width:40%;border:solid #999 1px;background:#F8F8F8;margin:0.5em auto; text-align: center;"> |
<div style="margin: 4px;padding: 4px;width:40%;border:solid #999 1px;background:#F8F8F8;margin:0.5em auto; text-align: center;"> |
||
Аа Бб Вв Гг Ґґ Дд Ее Єє Ёё Жж Зз Ии Ii Її ЙйКк Лл Мм Нн Оо Пп Рр Сс ТтУу Фф Хх Цц Чч Шш Щщ ъ Ыы ь(Ѣѣ)<ref name="">Бѹкы |
Аа Бб Вв Гг Ґґ Дд Ее Єє Ёё Жж Зз Ии Ii Її ЙйКк Лл Мм Нн Оо Пп Рр Сс ТтУу Фф Хх Цц Чч Шш Щщ ъ Ыы ь(Ѣѣ)<ref name="">Бѹкы по [[Вътора Свѣтьна Воина|Въторѣи Свѣтьнѣи Воинѣ]] изнесена из азъбѹкъве ѥстъ.</ref> Юю Яя |
||
</div> |
</div> |
||
<references /> |
<references /> |
обраꙁъ отъ 08:20, їаноуарїꙗ 8 числа, 2008
Карпатьско-рѹсьскъ ѩзыкъ (карпатьско-рѹсьскы: Руськый/Русинськый язык (бесіда)) въсточьнословѣньска извода словѣньска дрѣвесе ѩзыкъ ѥсть. Древл҄ьнѥго рѹсьскаѥго ѩзыка сыновл҄ии ѩзыкъ ѥсть, из ѥго же ѹкраиньскъ, рѹсьскъ и бѣлорѹсьскъ ѩзъци ишьли сѫтъ. Глаголѭщь людии 600 тысѧщь сѫтъ. Мъноѕи дїалекти сѫтъ, комѹжьдо сво правопись, грамматїка и леѯїко сѫтъ. Словѣньскы назъванъ «карпатьскыимь» ѥстъ, да бѣжали бѫ о съмѣшени съ рѹсьскомь ѩзыкомь.
Карпатьско-рѹсьска азъбѹкы
Бѹкъвъ рѧдъ казанъ съгласьно съ карпатьско-рѹсьскаѥго ѩзыка ѹкраиньскомь изводомь ѥстъ.
Аа Бб Вв Гг Ґґ Дд Ее Єє Ёё Жж Зз Ии Ii Її ЙйКк Лл Мм Нн Оо Пп Рр Сс ТтУу Фф Хх Цц Чч Шш Щщ ъ Ыы ь(Ѣѣ)[1] Юю Яя
- ↑ Бѹкы по Въторѣи Свѣтьнѣи Воинѣ изнесена из азъбѹкъве ѥстъ.