Дѣльчєво

41.966667, 22.766667

Дѣ́льчєво

градъ
ꙁнакъ
Дрьжава	Макєдоні́ꙗ
Людии обитаѥтъ	11 500

Дѣ́льчєво и макєдоньскꙑ Делчево [ˈdɛltʃɛvɔ]

· Сѣвєрьнꙑ Макєдонїѩ Дѣльчєвьскꙑ обьщинꙑ главьнъ градъ ѥстъ ⁙ Людии 11 500 обитаѥтъ ⁙ Градъ ꙁьданъ Брєгальницѣ рѣцѣ ѥстъ ⁙ Градъ имєнєм Гєѡргїѩ Дѣльчєва ꙁъванъ ѥстъ

Историја

Делчево се, према легенди у Византијско доба, звало Василево, као грчка варијанта Словенског Царева. Први пут се као насеље Царево Село помиње у повељи Србијен Цар Душан од 1347. до 1350. године. Њом је дао неколико места и поља од Пијанца Манастир Лесново.

Османски период

У турско време Делчево се звало и Султанија, по аналогији са првобитним именом.

Насеље је до 17. века лежало на десној страни реке Брегалнице на данашњем топониму Селиште, тачније испод брда Остреч код пута који води у Бугарску. Из првих векова турске владавине нема много података о положају Делчева. Средином 17. века у његовој близини је живео султан Мехмед ИВ. У време његове посете Пијанцу извршена је масовна исламизација становништва. Услед зулума и притисака многа бугарска насеља су опустела, па и тадашње Царево Село. Претпоставља се да је у време тог султана насеље премештено на данашње место на левој страни реке Брегалнице. Као доказ наводи се и градска џамија подигнута у 17. веку.

Међутим, изазива размишљање да је турски путописац Евлија Челеби провео овде само неколико година касније 1670. године и написао у свом Путопису:

Из Винице смо се попели на Кочанску планину, крећући се кроз клисуру и после четири сата стигли до Царева Села. Ово је муслиманско село у подножју планине и краси га око 100 кућа и велелепна џамија коју је минирао минарет."

Треба поменути и народно предање које каже да је насеље под брдом Остреч опустело када је завладала куга и да се преживело становништво населило на месту где је данас Делчево.

Године 1856. завршена је изградња цркве. Подручје око цркве је у то време углавном било насељено Бугарима који су бежали Турског зулума из околних села. До већег исељавања Бугара из ове области дошло је 1878. после Руско-турског рата. По завршетку рата хришћанско становништво, страхујући за своју безбедност, побегло је из региона тражећи уточиште на територији новостворене Бугарске. Око 150 домаћинстава из села и града доселило се у Кустендил регион. Мали број тих избеглица се касније вратио. На место исељених Бугара населиле су се турске избеглице из Бугарске, па чак и Босне и Херцеговине. Турско становништво звано „Маџирци“ населило се у Маџир маало (Маџир махала), данашњем ИИИ округу града.

Са леве стране поред реке Брегалнице, на уском равном простору где су биле чаршија и коначиште, почела је изградња трговачких и занатских радњи дуж две уске улице. Тиме је коначно формирана чаршија и Делчево је прерасло у градско насеље.

Балкански и светски ратови

Током Балканских ратова велики број Турака је напустио град, тако да је 1914. године живело 1.701 становника. После ових ратова долазили су бугарски досељеници из околних села, углавном из пасивних села Бигла, Селник и Драмче, који су куповали турска имања.

Године 1931. становништво се повећало на 3.746 становника. После ове године настављено је добровољно исељавање турског становништва у Турску, посебно 1953. Године 1935. почела је изградња првих кућа на десној страни реке Брегалнице.

После ослобођења, 23. априла 1950. године, Президијум Народне скупштине Народне Републике Македоније донео је одлуку да се Царево Село преименује у Делчево, у част Гоце Делчев] .

Шездесетих година град се ширио на десној страни реке Брегалнице, а седамдесетих на брду Милково брдо (Милково брдо). Са повећањем запослених у радним организацијама у Делчеву, растао је и број становништва у њему. Данас је Делчево модерно урбано насеље са широким асфалтним улицама и булеварима, канализационом мрежом и парковима и зеленилом.

Локација

164км (102ми) источно од Скопља, у подножју планине Голак, простире се на обе обале реке Брегалнице налази се град Делчево. То је највеће насеље у области Пијанец, које се простире на површини од 585 км² (226 ми²), лоцирано између Осоговске планине (север) и Малешево (југ). Град се налази на надморској висини од 590 м (1.940 стопа) до 640 м (2.100 стопа). Упркос томе што се налази у најисточнијем делу земље, Делчево има релативно добар географски положај и саобраћајну повезаност. То је раскрсница за источну Македонију. Преко Пехчева

(27км/17ми) и Берово (34км/21ми) повезан је са Струмицом на југу, а преко Македонска Каменица (24км/15ми) и Кочани (51км /32ми) на северозападу је повезана са Штипом. На западу је Виница (39км/24ми), а на истоку је гранични прелаз са Бугарском, назван „Арнаутски гроб“ (Арнаутски гроб) (11км/7ми), преко које се може доћи до главног града Пиринска Македонија - Горна Џумаја (Благоевград) (34км/21ми)

Клима

Клима у Делчеву је континентална источноевропска. Просечна годишња температура у Делчеву је 11°Ц (52°Ф), са апсолутним минимумом од -26°Ц (-15°Ф) и апсолутним максимумом од 39°Ц (102°Ф), док је у вишим пределима просечна годишња температура пада на 3,5°Ц (38°Ф). Најтоплији месец је август, а најхладнији јануар. Пролеће је увек хладније од јесени.

Облачност није јака, па у години преовлађују сунчани и ведри дани. Просечна годишња количина падавина у Делчеву је 548 мм (22 инча), а на планинама преко 1.600 метара (5.250 стопа) надморске висине. и до 1.000 мм (39 инча). Падавине, иако релативно мале, њихов распоред у вегетационом периоду (април–септембар) је повољан и износи преко 50% укупних годишњих падавина.

Вегетацијски период са температуром вишом од 10°Ц (50°Ф) траје 191 дан током године. Ова повољна клима омогућава раст разноврсног биља, а такође је и веома погодан природни услов за развој туризма на овом подручју.

Демографија

Према статистици Васил Канчов („Македонија, етнографија и статистика“, 1900), у Царевом Селу (Делчево) је живело 1.520 становника, од којих су 575 Бугари били Муслимани, 520 Бугари су били бугарски егзархисти и 425 Турци.<реф>Кунчовъ, Василъ. Македониа. Етнографиа и статистика. Софиа, Българското книжевно дружество, 1900 с. 228.</реф>

На првом организованом попису СФР Југославије из 1948. године, у околини Царева Села живело је 20.159 становника, од чега 3.173 у Царевом Селу (Делчево) и 16.986 у селима Осовог Села (Пијанец). . Са етничке тачке гледишта, становништво се састојало од 15.669 (77.7%) Македонци, 4.036 (20%) Турци, али су неки од њих били Македонци Муслимани, 300 (1,48%) Роми и још 154.

Према попису из 2002. године, град је имао 11.500 становника и припадао је групи градова средње величине.

Главна етничка група је Македонци. Роми су највећа мањина.

Етничке припадности

Година	Македонци	Роми	Турци	Срби	Албанци	Арумуни	Остало	Тотал
1948	Н/А	Н/А	Н/А	Н/А	Н/А	Н/А	Н/А	3.173
1953	1.596	178	1.127	90	2	0	40	3.033
1961	2.645	Н/А	318	56	0	Н/А	128	3.147
1971	4.464	172	353	51	11	Н/А	53	5.104
1981	7.349	450	170	32	7	0	57	8.065
1991	9.832	551	161	29	8	0	83	10.664
1994	9.845	521	121	29	9	0	29	10.554
2002	10.761	564	97	25	7	3	43	11.500
2021	11,949	475	112	9	20	5	108	13,585

Службени језик Општина је македонски.

Језици

Језик	Број	Проценат
македонски	10.851	94,36
ромски	402	3,50
турски	188	1,63
Српски	26	0,23
албански	7	0,06
бошњачки	2	0,02
Арумунски	1	0,01
Отхер	25	0,22

Делчево је световни град. Главна религија је Православно хришћанство. Ислам углавном практикују ромска и турска мањина. Град има много цркава и џамија за своје грађане.

Религије

Религија	Број	Проценат
Православни хришћани	10.594	92,12
ислам	660	5,74
Протестантизам	4	0.03
Католицизам	3	0,03
Друго/Атеизам	239	2,08

Спорт и култура

Фудбалски клуб ФК Брегалница Делчево своје домаће утакмице игра на Градском стадиону „Гоце Делчев“, капацитета 5.000 људи. Сваке године 2. августа одржава се фестивал у част македонског бугарског револуционарног вође Гоце Делчев. Рушевине (Византијско) села Василево лежи око 3 км југоисточно од града, а манастир Света Богоридица (Свете Богородице), познат по својим светлим фрескама, налази се око 3 км јужно.

ꙁьри такождє

• Дѣльчєво Мєждоусѣтии