Блъгарїꙗ

ⰁⰎⰟⰃⰀⰓⰊⰡ

Википєдїѩ · отврьстꙑ єнкѷклопєдїѩ · страница

Блъгарїꙗ Димократїꙗ
Република България


ꙁнамѧ
ꙁнакъ
ꙁнакъ
ꙁнамѧ ꙁнакъ
рєчєниѥ :
Съединението прави силата ⁖ и словѣньскꙑ ⁖ Ѥдьнѥниѥ даѥтъ силѫ ⁖
дрьжавьно славопѣниѥ: ⁖ Мила Родино
noicon

Блъгарїꙗ ха́рта
Блъгарїꙗ ха́рта

стольнъ градъ Софїꙗ
дрьжавьнъ ѩꙁꙑкъ блъгарьскъ
строѥниѥ правитєл̑ьствьна прѣдъсѣдатєл̑ьска димократїꙗ
 - прѣдъсѣдатєл̑ь Роумєнъ Радєвъ
 - правитєл̑ьства прѣдъсѣда́тєл̑ь Гълъбъ Доневъ
самостоꙗтѣль
632 (1908 пакꙑ самостоꙗтѣльнаꙗ ѥстъ)
въходъ Є҃С съставъ Їаноуарїꙗ 1 дьнь · 2007 лѣто
пространиѥ  
- вьсѩ 110 910 х҃м²
- водꙑ (%) 0,3
въсєлѥниѥ 7,7 лєѡдръ
МО҃С ко́дъ BGR
мєждоусѣтьна имєнъ область .bg
мєждоусѣтии мѣсто http://www.government.bg/

Блъгарі́ꙗ и блъгарьскꙑ България · равьноправьно имѧ Блъгарі́ꙗ Димократі́ꙗ и блъгарьскꙑ Република България · въсточьнъ Балканъ дръжава ѥстъ ⁙ Стольнъ градъ Софїꙗ ѥстъ ⁙ Дръжавьнъ Блъгарьскъ ѩꙁꙑкъ ѥстъ ⁙ Люудїи 7,7 лєѡдръ обитаѥтъ

їсторїꙗ[исправлѥниѥ | исправлѥниѥ источьна обраꙁа]

632 лѣта кънѧꙃь Коубратъ сътворилъ праблъгарьскъ плємєнъ съвѫꙁъ рєкомꙑи Вєлїꙗ Блъгарїꙗ ⁙ 681 лѣта канъ Аспароухъ сътворилъ Прьво Блъгарьско цѣсарьство · сѫщєѥ жє до 1018 лѣта бѣ · вънегъда Грьчьска цѣсарьства съставъ въшьло бѣ ⁙ 1185 лѣта Въторо Блъгарьско цѣсарьство сътворѥно бѣ · ѥгожє Османьска аѵтократорїꙗ поничьжила 1396 лѣта бѣ

Самостоꙗтѣльнаꙗ дрьжава отъ Османьскꙑ аѵтократорїѩ съ 1908 лѣта ѥстъ ⁙ До 1946 лѣта Блъгарїꙗ цѣсарьствомь бѣ · вънєгъда ѥдьнокоммьна коммоунистичьска димократїꙗ по Вътораѩ Мироу Брани стала бѣ ⁙ Нꙑнѣ она димократїꙗ ѥстъ

Їаноуарїꙗ 1 числа 2007 лѣта Блъгарїꙗ въшла въ съставъ Єѵрѡпьска съвѫꙁа бѣ

гєѡграфїꙗ[исправлѥниѥ | исправлѥниѥ источьна обраꙁа]

Блъгарїѩ пространїѥ 110 910 х҃м² ѥстъ ⁙ Страна ꙁападьномь брѣꙃѣ Чрьна морꙗ лєжитъ ⁙ Прѣꙁъ Блъгарїѩ горьнїи сѷстимꙑ Стара планина и Пиринъ пролєгаѭтъ

Блъгарїѩ обвласти[исправлѥниѥ | исправлѥниѥ источьна обраꙁа]


Блъгарїꙗ на 28 областии дєлєна ѥстъ

  1. Благоѥвградьска область
  2. Боургасьска область
  3. Добричьска область
  4. Габровьска область
  5. Хасковьска область
  6. Кръджалииска область
  7. Кюстєндильска область
  8. Ловєшьска область
  9. Монтаньска область
  10. Паꙁарджишьска область
  11. Пєрникьска область
  12. Плєвєньска область
  13. Фїлїппопольска область
  14. Раꙁъградьска область
  15. Роусєньска область
  16. Шоумьньска область
  17. Силистрєньска область
  18. Сливєньска область
  19. Смолꙗньска область
  20. Софїѩ градьска область
  21. Софїиска область
  22. Староꙁагорьска область
  23. Тръговищьска область
  24. Варнєньска область
  25. Вєликотръновьска область
  26. Видиньска область
  27. Врачаньска область
  28. Ꙗмбольска область

ꙁьри такождє[исправлѥниѥ | исправлѥниѥ источьна обраꙁа]

Викикладоу ꙁнакъ
Викикладоу ꙁнакъ
Инꙑ видꙑ виждь
Викикладѣ


Блъгарїѩ гради
Аїтъ • Асєнѥвъ Градъ • Банька • Благоѥвъ Градъ • Ботєвъ Градъ • Варна • Вєлинъ Градъ • Видинъ • Враца • Габрово • Горьна Орѣховица • Гоцє Дѣл҄ьчєвъ • Димитровъ Градъ • Добричь • Дѫбьница • Єлхово • Каꙁан҄ьлъкъ • Карлово • Карнобатъ • Крѣсьна • Кръджали • Кюстєндилъ • Ламъ • Ловьча • Мєльникъ • Монтана • Нова Ꙁагора  • Паꙁарджикъ • Панагѷрищє • Пєрьникъ • Пєтричь • Пєщєра • Плѣвьнъ • Пльсковъ • Прѣѩславл҄ь • Пѷргъ • Раꙁградъ • Роусє • Самоковъ • Санда́нскꙑи • Свищовъ • Сєвлиѥво • Силистра • Сливьнъ • Смольнъ • Софїꙗ • Стара Ꙁагора • Троꙗнъ • Тръново • Тръговищє • Фїлїппополь • Харманли • Хасково • Шоумьнъ • Ꙗмболъ