Соумь

Википєдїѩ · отврьстꙑ єнкѷклопєдїѩ · страница

Соумьска Димократїꙗ
Suomen tasavalta
Republiken Finland


ꙁнамѧ
ꙁнакъ
ꙁнакъ
ꙁнамѧ ꙁнакъ



Соумь ха́рта
Соумь ха́рта

стольнъ градъ Хєлсинки
дрьжавьнъ ѩꙁꙑкъ Соумьскъ и свєньскъ
самостоꙗтѣль
1917
въходъ Є҃С съставъ Їаноуарїꙗ 1 дьнь · 1995 лѣто
пространиѥ  
- вьсѩ 338 424 х҃м²
- водꙑ (%) 10
въсєлѥниѥ 5 359 538

Соу́мь и соумьскꙑ Suomi · свєньскꙑ Finland · єпїсимьно имѧ Соу́мьска Димократїꙗ и соумьскꙑ Suomen tasavalta · свєньскꙑ Republiken Finland · Єѵрѡпꙑ сѣвєра дрьжава ѥстъ ⁙ Стольнъ градъ Хєлсинки ѥстъ ⁙ Соуми людии 5 219 732 обитаѥтъ ⁙ Дрьжавьна ѩꙁꙑка Соуми свєньскъ и соумьскъ ѥстє

єтѷмологїꙗ[исправлѥниѥ | исправлѥниѥ источьна обраꙁа]

Словѣньско имѧ ⁖ Соумь ⁖ словєсє ⁖ Suomi ⁖ прѣложєниѥ ѥстъ[1] ижє напрьва І҃В вѣцѣ Новоградьсцѣ лѣтописи сѧ авило ⁙ Имєнє раꙁнꙑ тлъкованиꙗ могѫтъ бꙑти · нъ иꙁ ихъжє ѥдьна общє приѩта нѣстъ ⁙ Свєньско имѧ жє иꙁ скандинавьскъ скаꙁании ѩто ѥстъ ижє І҃Г вѣцѣ сътворѥнꙑ бѣ

їсторїꙗ[исправлѥниѥ | исправлѥниѥ источьна обраꙁа]

Мєждоу І҃В и І҃Г вѣкома Свєньско соумьскꙑ ꙁємлѩ подъ своѭ власть привѣдє ⁙ Того дѣл҄ьма три крьстова похода сътворѥно бѣ[2] ⁙ 1595 лѣта Соумьско Вєлико Воѥводьство Свєньска Кралѥвьства съставѣ оглашєно бѣ · отъ сѥго врѣмєнє свєньскомь ѩꙁꙑкомь глаголѭщь людии число странѣ вєлико стало бѣ и онъжє до срѣдинꙑ І҃Ѳ вѣка ꙗко ѥдинъ єпїсимьнъ и дѣльнъ сѧ авлꙗашє

1809 лѣта слѣдьствиѥмь воинꙑ мєждоу Рѡсїѩ и Свєньскомь Соумьска ꙁємлꙗ Рѡсїискꙑ їмпєрїѩ съставъ въшла ꙗко Соумьско Вєлико Кънѧжьство[3] съ вєликоѭ аѵтономїѥѭ

1917 лѣта послѣди Октѡврїиска народьна въстаниꙗ Рѡсїи Соумь стала ѥстъ самостоꙗтѣл҄ьна дрьжава ижє 4 дьнꙗ дєкємврїꙗ оглашєна бѣ и 18 дьнꙗ дєкємврїꙗ правитєльствомь РС҃ССД приꙁнана бѣ[4] ⁙ Поꙁдѣ Гражданьска воина почѧта ⁙ Ѥдьна чѧстъ чрьвоноѭ ꙁъвана бѣ и подъ властиѭ Съвѣта народьнъ прѣдъставитєлъ дрьжала сѧ съ помощиѭ Съвѣтьскꙑ Рѡсїѩ ⁙ Ина жє чѧстъ бѣлоѭ ꙁъвана бѣ и ѥѩ жє воиско Храньнꙑ отърѧдꙑ бѣ и єпїсимьно они жє подъ властиѭ Соумьска правитєл҄ьства бѣ · имъжє отъ Нѣмьць помощь дана бѣ ⁙ Чрьвонꙑ побѣждєнꙑ бѣ · и послѣди жє Соумь съ РС҃ССД и поꙁдѣ СС҃ДС воинꙑ имаашє ⁙ Иꙁ ихъжє наибол҄ьша Ꙁимьнꙗ воина 1939 лѣта бѣ ⁙ Ѥѩ слѣдьствиѥмь СС҃ДС Вꙑборгъ и нѣции инꙑ ꙁємлѩ отъ Соуми отъѩшє

Въторѣ свѣтьнѣ воинѣ Соумь напрьва ꙗко Нѣмьць съвѫꙁьникъ сѧ авила · нъ 1944 лѣта мирьно съглашєниѥ сътворѥно бѣ и послѣди прѣкꙑ Нѣмьць воѥвати стала бѣ

1995 лѣта Соумь въшла въ съставъ Єѵрѡпьска съвѫꙁа бѣ

гєѡграфїꙗ[исправлѥниѥ | исправлѥниѥ источьна обраꙁа]

Архїпєлажьно морѥ Соуми югоꙁападѣ

Соумь сѣвєровъстоцѣ Єѵрѡпꙑ положєна ѥстъ ⁙ Югоꙁападьна дрьжавꙑ чѧстъ брѣꙃѣ Балтьска морꙗ ѥстъ с Соумьскомь ꙁаливомь юꙃѣ и Ботничьскомь ꙁаливомь ꙁападѣ ⁙ Сѣвєроꙁападѣ Сомь границѧ съ Свєньскомь · сѣвєрѣ жє съ Норєꙃѥмь и въстоцѣ жє съ Рѡсїѥѭ иматъ

Бол҄ьша чѧстъ Соуми равнинѣ положєна ѥстъ · нъ сѣвєрє нѣции горꙑ вꙑсиѭ болѥ 1000 мєтръ могѫтъ бꙑти

Соуми ѥꙁєръ вєлико число ѥстъ · того жє дєл҄ьма дрьжава ꙁъвана ⁖ Страноѭ тꙑсѫщи ѥꙁєръ ⁖ ѥстъ ⁙ Наибол҄ьшє ѥꙁєро Саима ѥстъ · оно жє Саимьскоѭ дїѡрѷѯомь съ Соумьскомь ꙁаливомь съѥдьнѥно ѥстъ

Соуми чѧсти[исправлѥниѥ | исправлѥниѥ источьна обраꙁа]

Соумь на дєвѧть на дєсѧти областии и соумьскꙑ maakunnat · свєньскꙑ landskap · дѣлѥна ѥстъ ⁙ Областии малꙑ съставьнꙑ чѧсти гради (соумьскꙑ kaupunki/свєньскꙑ stad) и обьщинꙑ (соумьскꙑ kunta/свєньскꙑ kommun) сѫтъ и обьщинъ жє число оумалꙗѥтъ сѧ по истєщєнии послѣдьн҄ь лѣтъ бо нѣции съѥдьнѥнꙑ сѫтъ ⁙ Вєлицѣхъ градѣхъ такождє градьскꙑ чѧсти (соумьскꙑ kaupunginosa/свєньскꙑ stadsdel) могѫтъ бꙑти

число ꙁнакъ область соумьско имѧ свєньско имѧ Соуми чѧсти
1 Лаппи Lappi Lappland
2 Сєвѣрьна Похꙗнмаꙗ Pohjois-Pohjanmaa Norra Österbotten
3 Каиноу Kainuu Kajanaland
4 Сєвѣрьна Карꙗла Pohjois-Karjala Norra Karelen
5 Сєвѣрьно Саво Pohjois-Savo Norra Savolax
6 Южьно Саво Etelä-Savo Södra Savolax
7 Южьна Похꙗнмаꙗ Etelä-Pohjanmaa Södra Österbotten
8 Похꙗнмаꙗ Pohjanmaa Österbotten
9 Пирканмаꙗ Pirkanmaa Birkaland
10 Сатакоунта Satakunta Satakunda
11 Срѣдьнꙗ Похꙗнмаꙗ Keski-Pohjanmaa Mellersta Österbotten
12 Срѣдьнꙗ Соумь Keski-Suomi Mellersta Finland
13 Исконьна Соумь Varsinais-Suomi Egentliga Finland
14 Южьна Карꙗла Etelä-Karjala Södra Karelen
15 Пѣиꙗтъ Хѣмє Päijät-Häme Päijänne Tavastland
16 Югоꙁападьно Хѣмє Kanta-Häme Egentliga Tavastland
17-18 Оусимаꙗ Uusimaa Nyland
19 Кюмєнлааксо Kymenlaakso Kymmenedalen
20 Аландьскꙑ острови Ahvenanmaa Åland

въсєлѥниѥ[исправлѥниѥ | исправлѥниѥ источьна обраꙁа]

наибол҄ьшє гради[исправлѥниѥ | исправлѥниѥ источьна обраꙁа]

дъва дєсѧти наибол҄ии соумьскъ градъ · вѣсти 2009 лѣта

Хєлсинки
Хєлсинки
Тампере
Тампєрє
Трьгъ
Трьгъ
Ооулоу
Ооулоу
Лахти
Лахти

чс҃л гради градьска съкоплѥниꙗ въсєлѥниѥ града въсєлѥниѥ

Ювѣскѷлѣ
Ювѣскѷлѣ
Пори
Пори
Куопио
Коуопио
Вааса
Вааса
Котка
Котка

1 Вєликъ Хєлсинки 1 071 599 579 016
2 Тампєрє 292 288 209 748
3 Трьгъ 246 312 175 422
4 Ооулоу 171 345 137 370
5 Лахти 112 187 100 444
6 Ювѣскѷлѣ 105 760 128 114
7 Пори 93 220 76 562
8 Коуопио 79 750 91 845
9 Вааса 62 106 58 607
10 Котка 53,206 54,781
11 Лапєѥнранта 53 011 70 210
12 Иоѥнсоу 52 493 72 167
13 Кооувола 50 667 88 396
14 Хѷвинкѣꙗ 47 032 45 120
15 Рованиѥми 46 443 59 274
16 Хѣмєѥнлинна 46 112 66 257
17 Сєинѣиоки 41 213 56 578
18 Порвоо 35 652 48 403
19 Миккєли 35 573 48 654
20 Раоума 34 722 39 691
Кладѧꙃь : City population /Finland: Urban Areas

кладѧꙃи[исправлѥниѥ | исправлѥниѥ источьна обраꙁа]

Викикладоу ꙁнакъ
Викикладоу ꙁнакъ
Инꙑ видꙑ виждь
Викикладѣ
  1. Сумь // Большая советская энциклопедия. — М.: Советская энциклопедия. 1969—1978.
  2. Sawyer and Sawyer: Medieval Scandinavia, p. 67. University of Minnesota Press, 1993
  3. Мейнандер Х. История Финляндии = Henrik Meinander. Finlands historia. Linjer, strukturer, vändpunkter / Пер. со швед. З. Линден. — М.: Издательство «Весь Мир», 2008. — 248 с. — (Национальная история). — 3000 экз. — ISBN 978-5-7777-0429-0.
  4. Постановление СНК РСФСР от 18.12.1917 О Финляндской Республике